حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ هِلاَلٍ، سَمِعَ أَبَاهُ، يُحَدِّثُ قَالَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ وَهُوَ يُحَدِّثُنَا كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَجْلِسُ مَعَنَا فِي الْمَجْلِسِ يُحَدِّثُنَا فَإِذَا قَامَ قُمْنَا قِيَامًا حَتَّى نَرَاهُ قَدْ دَخَلَ بَعْضَ بُيُوتِ أَزْوَاجِهِ فَحَدَّثَنَا يَوْمًا فَقُمْنَا حِينَ قَامَ فَنَظَرْنَا إِلَى أَعْرَابِيٍّ قَدْ أَدْرَكَهُ فَجَبَذَهُ بِرِدَائِهِ فَحَمَّرَ رَقَبَتَهُ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ وَكَانَ رِدَاءً خَشِنًا فَالْتَفَتَ فَقَالَ لَهُ الأَعْرَابِيُّ احْمِلْ لِي عَلَى بَعِيرَىَّ هَذَيْنِ فَإِنَّكَ لاَ تَحْمِلُ لِي مِنْ مَالِكَ وَلاَ مِنْ مَالِ أَبِيكَ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ وَأَسْتَغْفِرُ اللَّهَ لاَ وَأَسْتَغْفِرُ اللَّهَ لاَ وَأَسْتَغْفِرُ اللَّهَ لاَ أَحْمِلُ لَكَ حَتَّى تُقِيدَنِي مِنْ جَبْذَتِكَ الَّتِي جَبَذْتَنِي " . فَكُلُّ ذَلِكَ يَقُولُ لَهُ الأَعْرَابِيُّ وَاللَّهِ لاَ أَقِيدُكَهَا . فَذَكَرَ الْحَدِيثَ قَالَ ثُمَّ دَعَا رَجُلاً فَقَالَ لَهُ " احْمِلْ لَهُ عَلَى بَعِيرَيْهِ هَذَيْنِ عَلَى بَعِيرٍ شَعِيرًا وَعَلَى الآخَرِ تَمْرًا " . ثُمَّ الْتَفَتَ إِلَيْنَا فَقَالَ " انْصَرِفُوا عَلَى بَرَكَةِ اللَّهِ تَعَالَى " .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Абу Омир ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Ҳилол ривоят қилди, у отасининг шундай деганини эшитди: Абу Ҳурайра бизга гапириб туриб деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам биз билан мажлисда ўтириб, бизга (ҳадис) гапирарди. Қачон у турса, биз ҳам турардик, ҳатто уни аёлларидан бирининг уйига кириб кетганини кўрардик. У бир куни бизга гапирди ва у турганда биз ҳам турдик. Шунда биз бир аъробийни кўрдик, у унга етиб олиб, ридосидан тортди ва бўйнини қизартириб юборди. Абу Ҳурайра деди: Бу дағал ридо эди. Шунда у ўгирилиб қаради. Аъробий унга: «Менинг шу икки туямга (мол) ортиб бер, чунки сен менга ўз молингдан ҳам, отангнинг молидан ҳам бермайсан-ку» деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Йўқ, мен Аллаҳдан мағфират сўрайман; йўқ, мен Аллаҳдан мағфират сўрайман; йўқ, мен Аллаҳдан мағфират сўрайман. Мен сен мени тортишингдан ўчимни (қасос) олмагунимча сенга ортиб бермайман». Буларнинг ҳар бирига аъробий унга: «Аллаҳга қасамки, мен сенга ўч (қасос) бермайман» дерди. Сўнг ҳадисни эслатди (зикр қилди). (Ровий) деди: Сўнг у бир кишини чақириб, унга: «Унинг шу икки туясига (мол) ортиб бер: бир туяга арпа, бошқасига хурмо» деди. Сўнг бизга ўгирилиб: «Аллаҳ таолонинг баракаси билан қайтинг» деди.