حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَمْرٍو الْحَضْرَمِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ، حَدَّثَنَا ضَمْضَمُ بْنُ زُرْعَةَ، عَنْ شُرَيْحِ بْنِ عُبَيْدٍ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ، وَكَثِيرِ بْنِ مُرَّةَ، وَعَمْرِو بْنِ الأَسْوَدِ، وَالْمِقْدَامِ بْنِ مَعْدِيكَرِبَ، وَأَبِي، أُمَامَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الأَمِيرَ إِذَا ابْتَغَى الرِّيبَةَ فِي النَّاسِ أَفْسَدَهُمْ " .
Бизга Саъид ибн Амр ал-Ҳазрамий ривоят қилди, бизга Исмоил ибн Айёш, бизга Замзам ибн Зуръа, у Шурайҳ ибн Убайддан, у Жубайр ибн Нуфайр, Касир ибн Мурра, Амр ибнул Асвад, Миқдом ибн Маъдикариб ва Абу Умомадан, улар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У дедилар: «Албатта амир одамлар орасида шубҳа (гумон) изласа, уларни бузади», дедилар.