حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ أَبُو بَكْرٍ، - يَعْنِي الصَّاغَانِيَّ - حَدَّثَنَا أَبُو بَدْرٍ، شُجَاعُ بْنُ الْوَلِيدِ حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، حَدَّثَنَا أَبُو حَصِينٍ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، - قَالَ أَبُو بَدْرٍ - أُرَاهُ قَدْ رَفَعَهُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْحَصَاةَ لَتُنَاشِدُ الَّذِي يُخْرِجُهَا مِنَ الْمَسْجِدِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Ишоқ Абу Бакр — яъни ас-Соғоний — ривоят қилди, бизга Абу Бадр Шужў ибн Валид ривоят қилди, бизга Шарик ривоят қилди, бизга Абу Ҳасин ривоят қилди, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан — Абу Бадр деди: Мен уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга марфуъ (етказган) деб ўйлайман — деди: «Албатта, майдатош уни масжиддан чиқараётган кишига қарши (Аллаҳга) илтижо қилади».