حَدَّثَنَا كَثِيرُ بْنُ عُبَيْدٍ، حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ بْنُ الْوَلِيدِ، عَنْ عُمَرَ بْنِ جُعْثُمٍ، قَالَ حَدَّثَنِي الأَزْهَرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْحَرَازِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي شَرِيقٌ الْهَوْزَنِيُّ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ رضى الله عنها فَسَأَلْتُهَا بِمَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَفْتَتِحُ إِذَا هَبَّ مِنَ اللَّيْلِ فَقَالَتْ لَقَدْ سَأَلْتَنِي عَنْ شَىْءٍ مَا سَأَلَنِي عَنْهُ أَحَدٌ قَبْلَكَ كَانَ إِذَا هَبَّ مِنَ اللَّيْلِ كَبَّرَ عَشْرًا وَحَمِدَ عَشْرًا وَقَالَ " سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ " . عَشْرًا وَقَالَ " سُبْحَانَ الْمَلِكِ الْقُدُّوسِ " . عَشْرًا وَاسْتَغْفَرَ عَشْرًا وَهَلَّلَ عَشْرًا ثُمَّ قَالَ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ ضِيقِ الدُّنْيَا وَضِيقِ يَوْمِ الْقِيَامَةِ " . عَشْرًا ثُمَّ يَفْتَتِحُ الصَّلاَةَ .
Бизга Касир ибн Убайд ривоят қилди, бизга Бақийя ибнул-Валид ривоят қилди, Умар ибн Жуъсумдан, у деди: менга Азҳар ибн Абдуллаҳ Ҳаррозий ривоят қилди, у деди: менга Шариқ Ҳавзаний ривоят қилди, у деди: Мен Оиша розияллаҳу анҳонинг ҳузурига кирдим ва ундан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кечаси уйғонганларида нима билан бошлардилар, деб сўрадим. У деди: Сен мендан шундай нарсани сўрадинг-ки, ундан олдин уни мендан ҳеч ким сўрамаган эди. У киши кечаси уйғонсалар, ўн марта такбир айтар, ўн марта ҳамд айтар ва ўн марта «Субҳаналлаҳи ва биҳамдиҳи» дердилар, ўн марта «Субҳанал-маликил-қуддус» дердилар, ўн марта истиғфор сўрар ва ўн марта таҳлил айтардилар, сўнг ўн марта «Аллаҳумма инни аъузу бика мин зийқид-дуня ва зийқи явмил-қиямати (Эй Аллаҳ, дунёнинг танглигидан ва қиёмат кунининг танглигидан Сенга паноҳ тилайман)» дердилар, сўнгра намозни бошлардилар.