حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا زَيْدٌ، - يَعْنِي ابْنَ الْحُبَابِ - عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ صَالِحٍ، حَدَّثَنِي حُصَيْنٌ، مِنْ وَلَدِ سَعْدِ بْنِ مُعَاذٍ عَنْ أُسَيْدِ بْنِ حُضَيْرٍ، أَنَّهُ كَانَ يَؤُمُّهُمْ - قَالَ - فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعُودُهُ فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ إِمَامَنَا مَرِيضٌ . فَقَالَ " إِذَا صَلَّى قَاعِدًا فَصَلُّوا قُعُودًا " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ هذا الْحَدِيثُ لَيْسَ بِمُتَّصِلٍ .
Бизга Абда ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Зайд — яъни Ибнул Ҳубоб — хабар берди, у Муҳаммад ибн Солиҳдан, менга Ҳусайн — Саъд ибн Муознинг фарзандларидан — Усайд ибн Ҳузайрдан ривоят қилдики, у уларга имомлик қилар эди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни кўргани келди. Улар: «Ё Расулуллаҳ, бизнинг имомимиз касал», дедилар. У деди: «Агар у ўтириб намоз ўқиса, сиз ҳам ўтириб ўқинг». Абу Довуд деди: Бу ҳадис муттасил эмас.