حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ كُلَيْبٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَلْقَمَةَ، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ عَلَّمَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الصَّلاَةَ فَكَبَّرَ وَرَفَعَ يَدَيْهِ فَلَمَّا رَكَعَ طَبَّقَ يَدَيْهِ بَيْنَ رُكْبَتَيْهِ قَالَ فَبَلَغَ ذَلِكَ سَعْدًا فَقَالَ صَدَقَ أَخِي قَدْ كُنَّا نَفْعَلُ هَذَا ثُمَّ أُمِرْنَا بِهَذَا يَعْنِي الإِمْسَاكَ عَلَى الرُّكْبَتَيْنِ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга ибн Идрис Осим ибн Кулайбъдан, у Абдурроҳман ибн ал-Асвадъдан, у Алқамаъдан ривоят қилди. У деди: Абдуллаҳ деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга намозни ўргатдилар. Такбир айтиб, қўлларини кўтардилар. Рукуъ қилганларида қўлларини тиззалари орасига қўйдилар (татбиқ). У деди: Бу Саъдга етди, у: «Укам рост айтди, биз буни қилардик, кейин бунга — яъни тиззаларни ушлашга — буюрилдик» деди.