حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ، حَدَّثَنَا مَرْوَانُ، - يَعْنِي ابْنَ مُعَاوِيَةَ - أَخْبَرَنَا عَوْفٌ الأَعْرَابِيُّ، عَنْ يَزِيدَ الْفَارِسِيِّ، حَدَّثَنَا ابْنُ عَبَّاسٍ، بِمَعْنَاهُ قَالَ فِيهِ فَقُبِضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَمْ يُبَيِّنْ لَنَا أَنَّهَا مِنْهَا . قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ الشَّعْبِيُّ وَأَبُو مَالِكٍ وَقَتَادَةُ وَثَابِتُ بْنُ عُمَارَةَ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَكْتُبْ { بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ } حَتَّى نَزَلَتْ سُورَةُ النَّمْلِ هَذَا مَعْنَاهُ .
Бизга Зиёд ибн Айюб ривоят қилди, бизга Марвон — яъни ибн Муъовия — ривоят қилди, бизга Авф ал-Аъробий хабар берди, у Язид ал-Форисийдан, бизга ибн Аббос унинг маъноси билан ривоят қилди. Унда деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этди ва у бизга унинг ундан эканлигини баён қилмади. Абу Довуд деди: Шаъбий, Абу Молик, Қатода ва Собит ибн Умора: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ‹Бисмиллаҳир-Раҳмонир-Раҳим› ни Намл сураси нозил бўлгунча ёзмас эди» дедилар. Унинг маъноси шудир.