حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، حَدَّثَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَدْعُو فِي صَلاَتِهِ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ الْمَسِيحِ الدَّجَّالِ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ فِتْنَةِ الْمَحْيَا وَالْمَمَاتِ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْمَأْثَمِ وَالْمَغْرَمِ " . فَقَالَ لَهُ قَائِلٌ مَا أَكْثَرَ مَا تَسْتَعِيذُ مِنَ الْمَغْرَمِ فَقَالَ " إِنَّ الرَّجُلَ إِذَا غَرِمَ حَدَّثَ فَكَذَبَ وَوَعَدَ فَأَخْلَفَ " .
Бизга Амр ибн Усмон ривоят қилди, бизга Бақийя ривоят қилди, бизга Шуайб Зуҳрийдан, у Урвадан ривоят қилди. Оиша унга хабар бериб айтдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намозида шундай дуо қиларди: «Аллаҳим, мен Сенга қабр азобидан паноҳ тилайман, Сенга Масиҳ Дажжол фитнасидан паноҳ тилайман, Сенга ҳаёт ва ўлим фитнасидан паноҳ тилайман. Аллаҳим, мен Сенга гуноҳ ва қарздорликдан паноҳ тилайман.» Бир киши унга: «Қарздорликдан паноҳ тилашни нақадар кўп қиласиз!» деди. Шунда у: «Албатта, киши қарздор бўлса, гапирса ёлғон гапиради, ваъда берса вафо қилмайди» деди.