حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ الْمُعَلِّمُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ حَنْظَلَةَ بْنِ عَلِيٍّ، أَنَّ مِحْجَنَ بْنَ الأَدْرَعِ، حَدَّثَهُ قَالَ دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمَسْجِدَ فَإِذَا هُوَ بِرَجُلٍ قَدْ قَضَى صَلاَتَهُ وَهُوَ يَتَشَهَّدُ وَهُوَ يَقُولُ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ يَا اللَّهُ الأَحَدُ الصَّمَدُ الَّذِي لَمْ يَلِدْ وَلَمْ يُولَدْ وَلَمْ يَكُنْ لَهُ كُفُوًا أَحَدٌ أَنْ تَغْفِرَ لِي ذُنُوبِي إِنَّكَ أَنْتَ الْغَفُورُ الرَّحِيمُ . قَالَ فَقَالَ " قَدْ غُفِرَ لَهُ قَدْ غُفِرَ لَهُ " . ثَلاَثًا .
Бизга Абдуллаҳ ибн Амр Абу Маъмар ривоят қилди, бизга Абдулворис ривоят қилди, бизга Ҳусайн Муаллим Абдуллаҳ ибн Бурайдадан, у Ҳанзала ибн Алидан ривоят қилдики, Миҳжан ибн Адраъ унга ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам масжидга кирдилар, шунда бир киши намозини тугатиб ташаҳҳуд айтаётган ва шундай деяётган эди: «Аллаҳумма, мен Сендан сўрайман, эй Аллаҳ, Ягона, Самад, туғмаган ва туғилмаган, ҳеч ким Унга тенг бўлмаган Зот, гуноҳларимни кечиришингни, албатта Сен кечирувчи, раҳмлисан». Шунда у деди: «Албатта у кечирилди, албатта у кечирилди» — уч марта.