حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُجَالِدِ بْنِ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ رِبْعِيٍّ، عَنْ حُذَيْفَةَ بْنِ الْيَمَانِ، رضى الله عنهما أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أَرَادَ أَنْ يَنَامَ قَالَ " اللَّهُمَّ بِاسْمِكَ أَمُوتُ وَأَحْيَا " . وَإِذَا اسْتَيْقَظَ قَالَ " الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي أَحْيَا نَفْسِي بَعْدَ مَا أَمَاتَهَا وَإِلَيْهِ النُّشُورُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Умар ибн Исмоил ибн Мужолид ибн Саъид ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, у Абдул-Малик ибн Умайрдан, у Рибъийдан, у Ҳузайфа ибн ал-Ямон (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ухламоқчи бўлганларида: «Аллаҳим, Сенинг исминг билан ўламан ва тириламан,» дер эдилар. Уйғонганларида эса: «Мени ўлдиргандан кейин жонимни тирилтирган Аллаҳга ҳамд бўлсин, қайтиш ҳам фақат Унга,» дер эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.