حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عُفَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهُ. أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى يَوْمَ خَسَفَتِ الشَّمْسُ، فَقَامَ فَكَبَّرَ، فَقَرَأَ قِرَاءَةً طَوِيلَةً، ثُمَّ رَكَعَ رُكُوعًا طَوِيلاً، ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ، فَقَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ. وَقَامَ كَمَا هُوَ، ثُمَّ قَرَأَ قِرَاءَةً طَوِيلَةً، وَهْىَ أَدْنَى مِنَ الْقِرَاءَةِ الأُولَى، ثُمَّ رَكَعَ رُكُوعًا طَوِيلاً، وَهْىَ أَدْنَى مِنَ الرَّكْعَةِ الأُولَى، ثُمَّ سَجَدَ سُجُودًا طَوِيلاً، ثُمَّ فَعَلَ فِي الرَّكْعَةِ الآخِرَةِ مِثْلَ ذَلِكَ، ثُمَّ سَلَّمَ وَقَدْ تَجَلَّتِ الشَّمْسُ، فَخَطَبَ النَّاسَ، فَقَالَ فِي كُسُوفِ الشَّمْسِ وَالْقَمَرِ " إِنَّهُمَا آيَتَانِ مِنْ آيَاتِ اللَّهِ، لاَ يَخْسِفَانِ لِمَوْتِ أَحَدٍ وَلاَ لِحَيَاتِهِ، فَإِذَا رَأَيْتُمُوهُمَا فَافْزَعُوا إِلَى الصَّلاَةِ ".
Саъид ибн Уфайр бизга айтди: Лайс бизга айтди: Ақил менга айтди, Ибн Шиҳобдан: Урва ибн Зубайр менга хабар берди, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг завжаси Оиша унга хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қуёш тутилган куни намоз ўқиди. У зот туриб такбир айтдилар, узун қироат қилдилар, сўнг узун руку қилдилар, сўнг бошини кўтариб ‹Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ› дедилар ва ўша ҳолда турдилар, сўнг узун қироат қилдилар — у биринчи қироатдан камроқ — сўнг узун руку қилдилар — у биринчи ракатдан камроқ — сўнг узун сажда қилдилар. Сўнг охирги ракатда шундай қилдилар, сўнг салом бердилар, қуёш ҳам очилган эди. У зот одамларга хутба қилиб, қуёш ва ой тутилиши ҳақида: «Албатта у икков Аллаҳнинг оятларидан икки оятдир, улар бировнинг ўлими ёки ҳаёти учун тутилмайди. Уларни кўрсангиз, намозга шошилинглар», дедилар.