حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عُفَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ خَالِدٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمٍ، وَأَبِي، بَكْرِ بْنِ سُلَيْمَانَ بْنِ أَبِي حَثْمَةَ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ، قَالَ صَلَّى بِنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْعِشَاءَ فِي آخِرِ حَيَاتِهِ، فَلَمَّا سَلَّمَ قَامَ فَقَالَ " أَرَأَيْتَكُمْ لَيْلَتَكُمْ هَذِهِ، فَإِنَّ رَأْسَ مِائَةِ سَنَةٍ مِنْهَا لاَ يَبْقَى مِمَّنْ هُوَ عَلَى ظَهْرِ الأَرْضِ أَحَدٌ ".
Бизга Саид ибн Уфайр ривоят қилди, у деди: менга ал-Лайс ривоят қилди, у деди: менга Абдурраҳмон ибн Холид, Ибн Шиҳобдан, у Солим ва Абу Бакр ибн Сулаймон ибн Абу Ҳасмадан (ривоят қилди)ки, Абдуллаҳ ибн Умар деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳаётларининг охирида бизга хуфтон намозини ўқиб бердилар. Салом бергач, туриб: «Мана шу кечангизни кўрдингизми? Албатта, ундан юз йил бошида (ўтиб), ер юзида (ҳозир) бўлганлардан ҳеч ким қолмайди,» дедилар.