حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ يُونُسُ قَالَ الزُّهْرِيُّ أَخْبَرَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، أَنَّ الْمُسْلِمِينَ، بَيْنَا هُمْ فِي الْفَجْرِ يَوْمَ الاِثْنَيْنِ، وَأَبُو بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ يُصَلِّي بِهِمْ فَفَجَأَهُمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم قَدْ كَشَفَ سِتْرَ حُجْرَةِ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ فَنَظَرَ إِلَيْهِمْ، وَهُمْ صُفُوفٌ، فَتَبَسَّمَ يَضْحَكُ، فَنَكَصَ أَبُو بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ عَلَى عَقِبَيْهِ، وَظَنَّ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُرِيدُ أَنْ يَخْرُجَ إِلَى الصَّلاَةِ، وَهَمَّ الْمُسْلِمُونَ أَنْ يَفْتَتِنُوا فِي صَلاَتِهِمْ فَرَحًا بِالنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حِينَ رَأَوْهُ، فَأَشَارَ بِيَدِهِ أَنْ أَتِمُّوا، ثُمَّ دَخَلَ الْحُجْرَةَ وَأَرْخَى السِّتْرَ، وَتُوُفِّيَ ذَلِكَ الْيَوْمَ.
Бишр ибн Муҳаммад бизга айтди: Абдуллаҳ бизга хабар берди: Юнус деди: Зуҳрий деди: Анас ибн Молик менга хабар берди: Мусулмонлар душанба куни бомдодда (турган) чогда, Абу Бакр розияллаҳу анҳу уларга намоз ўқиб турган эди, кутилмаганда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Оиша розияллаҳунинг ҳужра пардасини кўтариб, уларга қарадилар, улар саф тортган эдилар. У зот табассум қилиб кулдилар. Абу Бакр розияллаҳу анҳу орқага тисарди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намозга чиқмоқчи деб ўйлади. Мусулмонлар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни кўрган хурсандликдан намозларида (ҳаяжонга тушиб) бузилишга яқин қолдилар. У зот қўллари билан: ‹Тўкис адо этинглар› деб ишора қилдилар, сўнг ҳужрага кириб пардани туширдилар. У зот ўша куни вафот этдилар.