حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عُفَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ الْمُسْلِمِينَ، بَيْنَا هُمْ فِي صَلاَةِ الْفَجْرِ مِنْ يَوْمِ الاِثْنَيْنِ وَأَبُو بَكْرٍ يُصَلِّي لَهُمْ لَمْ يَفْجَأْهُمْ إِلاَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ كَشَفَ سِتْرَ حُجْرَةِ عَائِشَةَ، فَنَظَرَ إِلَيْهِمْ وَهُمْ فِي صُفُوفِ الصَّلاَةِ. ثُمَّ تَبَسَّمَ يَضْحَكُ، فَنَكَصَ أَبُو بَكْرٍ عَلَى عَقِبَيْهِ لِيَصِلَ الصَّفَّ، وَظَنَّ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُرِيدُ أَنْ يَخْرُجَ إِلَى الصَّلاَةِ فَقَالَ أَنَسٌ وَهَمَّ الْمُسْلِمُونَ أَنْ يَفْتَتِنُوا فِي صَلاَتِهِمْ فَرَحًا بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَشَارَ إِلَيْهِمْ بِيَدِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ أَتِمُّوا صَلاَتَكُمْ، ثُمَّ دَخَلَ الْحُجْرَةَ وَأَرْخَى السِّتْرَ.
Саид ибн Уфайр бизға айтди, Лайс менга айтди, Уқайл менга айтди, у Ибн Шиҳобдан, деди: Менга Анас ибн Молик розияллаҳу анҳу айтди: Мусулмонлар душанба куни бомдод намозида, Абу Бакр уларга намоз ўқиб турганида, уларни фақат Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам — Оишанинг ҳужраси пардасини очган ҳолда — бирдан кутилмаганда (кўриниб) қолди. У уларга намоз сафларида турган ҳолда қаради, кейин табассум қилиб кулди. Абу Бакр Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намозга чиқмоқчи деб гумон қилиб, сафга уланиш учун ортига чекинди. Анас деди: Мусулмонлар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга қувониб, намозларида фитнага тушишга (халал етишига) яқин қолдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга қўли билан «намозларингни тўлиқ қилинглар» деб ишора қилди, кейин ҳужрага кириб, пардани туширди.