حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْمَكِّيُّ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أُتِيَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ ـ رضى الله عنه ـ يَوْمًا بِطَعَامِهِ فَقَالَ قُتِلَ مُصْعَبُ بْنُ عُمَيْرٍ ـ وَكَانَ خَيْرًا مِنِّي ـ فَلَمْ يُوجَدْ لَهُ مَا يُكَفَّنُ فِيهِ إِلاَّ بُرْدَةٌ، وَقُتِلَ حَمْزَةُ أَوْ رَجُلٌ آخَرُ خَيْرٌ مِنِّي فَلَمْ يُوجَدْ لَهُ مَا يُكَفَّنُ فِيهِ إِلاَّ بُرْدَةٌ، لَقَدْ خَشِيتُ أَنْ يَكُونَ قَدْ عُجِّلَتْ لَنَا طَيِّبَاتُنَا فِي حَيَاتِنَا الدُّنْيَا، ثُمَّ جَعَلَ يَبْكِي.
Аҳмад ибн Муҳаммад Маккий бизга айтди: Иброҳим ибн Саъд бизга айтди, Саъддан, у отасидан: У деди: Бир куни Абдурраҳмон ибн Авф розияллаҳу анҳуга таоми келтирилди. У: ‹Мусъаб ибн Умайр — у мендан яхшироқ эди — ўлдирилди, унга кафанланадиган бир бурда (чопон)дан бошқа нарса топилмади. Ҳамза — ёки мендан яхшироқ бошқа бир киши — ўлдирилди, унга кафанланадиган бир бурдадан бошқа нарса топилмади. Мен бизнинг яхшиликларимиз дунё ҳаётимизда бизга (олдиндан) тезлаштирилган бўлишидан қўрқдим› деди, сўнг йиғлай бошлади.