حَدَّثَنَا مُؤَمَّلٌ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، قَالَ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَشْهَدُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَصَلَّى قَبْلَ الْخُطْبَةِ، فَرَأَى أَنَّهُ لَمْ يُسْمِعِ النِّسَاءَ، فَأَتَاهُنَّ وَمَعَهُ بِلاَلٌ نَاشِرَ ثَوْبِهِ فَوَعَظَهُنَّ، وَأَمَرَهُنَّ أَنْ يَتَصَدَّقْنَ، فَجَعَلَتِ الْمَرْأَةُ تُلْقِي، وَأَشَارَ أَيُّوبُ إِلَى أُذُنِهِ وَإِلَى حَلْقِهِ.
Муъаммал бизга айтди: Исмоил бизга айтди, Айюбдан, у Ато ибн Абу Рабоҳдан: У деди: Ибн Аббос розияллаҳу анҳума деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам(нинг шундай қилгани)га гувоҳлик бераман: У зот хутбадан олдин намоз ўқиди, сўнг у зот аёлларга (овозини) эшиттирмадим деб кўрди ва улар томонга борди — у зот билан Билол (бирга), кийимини ёйган ҳолда эди. У зот уларга ваъз (насиҳат) қилди ва уларни садақа қилишга буюрди. Аёл (тақинчоқларни) ташлаб бера бошлади. Айюб ўз қулогига ва бўғзига ишора қилди.