حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالصَّدَقَةِ فَقِيلَ مَنَعَ ابْنُ جَمِيلٍ وَخَالِدُ بْنُ الْوَلِيدِ وَعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَا يَنْقِمُ ابْنُ جَمِيلٍ إِلاَّ أَنَّهُ كَانَ فَقِيرًا فَأَغْنَاهُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ، وَأَمَّا خَالِدٌ فَإِنَّكُمْ تَظْلِمُونَ خَالِدًا، قَدِ احْتَبَسَ أَدْرَاعَهُ وَأَعْتُدَهُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ، وَأَمَّا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ فَعَمُّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَهْىَ عَلَيْهِ صَدَقَةٌ وَمِثْلُهَا مَعَهَا ". تَابَعَهُ ابْنُ أَبِي الزِّنَادِ عَنْ أَبِيهِ. وَقَالَ ابْنُ إِسْحَاقَ عَنْ أَبِي الزِّنَادِ هِيَ عَلَيْهِ وَمِثْلُهَا مَعَهَا. وَقَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ حُدِّثْتُ عَنِ الأَعْرَجِ بِمِثْلِهِ.
Абул-Ямон бизга айтди: Шуъайб бизга хабар берди: Абуз-Зинод бизга айтди, Аъраждан, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам садақа (закот)га буюрди. ‹Ибн Жамил, Холид ибн Валид ва Аббос ибн Абдул-Мутталиб (закотни) ман қилди› дейилди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ибн Жамил фақат — у фақир эди, Аллаҳ ва Унинг расули уни бой қилди — (шу сабабли закотни ман қилиб) ношукурлик қилади. Холидга келса, сизлар Холидга зулм қиляпсиз, у ўз совутларини ва жанг асбобларини Аллаҳ йўлида (вақф) қилиб қўйган. Аббос ибн Абдул-Мутталибга келса, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг амакиси, у (закот) унга (қарз) садақадир ва у билан бирга яна шунча» дедилар. Унга Ибн Абуз-Зинод отасидан (ривоят қилиб) мутобаат қилди. Ибн Ишоқ Абуз-Зиноддан: ‹У (закот) унинг зиммасида ва у билан бирга шунча› деди. Ибн Журайж деди: Менга Аъраждан унинг мислини айтилди.