حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ اللَّيْثِيِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ نَاسًا مِنَ الأَنْصَارِ سَأَلُوا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَعْطَاهُمْ، ثُمَّ سَأَلُوهُ فَأَعْطَاهُمْ، حَتَّى نَفِدَ مَا عِنْدَهُ فَقَالَ " مَا يَكُونُ عِنْدِي مِنْ خَيْرٍ فَلَنْ أَدَّخِرَهُ عَنْكُمْ، وَمَنْ يَسْتَعْفِفْ يُعِفَّهُ اللَّهُ، وَمَنْ يَسْتَغْنِ يُغْنِهِ اللَّهُ، وَمَنْ يَتَصَبَّرْ يُصَبِّرْهُ اللَّهُ، وَمَا أُعْطِيَ أَحَدٌ عَطَاءً خَيْرًا وَأَوْسَعَ مِنَ الصَّبْرِ ".
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди: Молик бизга хабар берди, Ибн Шиҳобдан, у Ато ибн Язид Лайсийдан, у Абу Саъид Худрий розияллаҳу анҳудан: Ансордан баъзи кишилар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан (мол) сўради, у зот уларга берди, сўнг яна сўради, у зот уларга берди, ҳатто ҳузуридаги нарса тугади. У зот: «Менинг ҳузуримда бирор яхшилик (мол) бўлса, мен уни сизлардан асраб (яшириб) қўймайман. Ким иффат (покдоманлик) тиласа, Аллаҳ уни иффатли қилади, ким бениозлик тиласа, Аллаҳ уни бениоз қилади, ким сабрли бўлишга уринса, Аллаҳ унга сабр беради. Ҳеч кимга сабрдан кўра яхшироқ ва кенгроқ (фойдалироқ) ато берилмаган» дедилар.