حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ اللَّيْثِيِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ نَاسًا، مِنَ الأَنْصَارِ سَأَلُوا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَعْطَاهُمْ ثُمَّ سَأَلُوهُ فَأَعْطَاهُمْ حَتَّى إِذَا نَفِدَ مَا عِنْدَهُ قَالَ " مَا يَكُونُ عِنْدِي مِنْ خَيْرٍ فَلَنْ أَدَّخِرَهُ عَنْكُمْ وَمَنْ يَسْتَعْفِفْ يُعِفَّهُ اللَّهُ وَمَنْ يَسْتَغْنِ يُغْنِهِ اللَّهُ وَمَنْ يَتَصَبَّرْ يُصَبِّرْهُ اللَّهُ وَمَا أَعْطَى اللَّهُ أَحَدًا مِنْ عَطَاءٍ أَوْسَعَ مِنَ الصَّبْرِ " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама Моликдан, у ибн Шиҳобдан, у Ато ибн Язид ал-Лайсийдан, у Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилдики, Ансорлардан баъзи кишилар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўрадилар, у уларга берди; яна сўрадилар, яна берди, токи ёнидаги нарса тугаганида у: «Ёнимда бойликдан бирор нарса бўлса, мен уни сизлардан асрамайман. Ким иффат тиласа, Аллаҳ уни иффатли қилади; ким ўзини бой ҳис қилишни истаса, Аллаҳ уни бой қилади; ким сабр қилишга ҳаракат қилса, Аллаҳ унга сабр беради. Аллаҳ ҳеч кимга сабрдан кенгроқ неъмат бермагандир», дедилар.