حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ عُمَارَةَ، عَنْ أَبِي عَطِيَّةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ إِنِّي لأَعْلَمُ كَيْفَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُلَبِّي لَبَّيْكَ اللَّهُمَّ لَبَّيْكَ، لَبَّيْكَ لاَ شَرِيكَ لَكَ لَبَّيْكَ، إِنَّ الْحَمْدَ وَالنِّعْمَةَ لَكَ. تَابَعَهُ أَبُو مُعَاوِيَةَ عَنِ الأَعْمَشِ. وَقَالَ شُعْبَةُ أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ، سَمِعْتُ خَيْثَمَةَ، عَنْ أَبِي عَطِيَّةَ، سَمِعْتُ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ.
Муҳаммад ибн Юсуф бизга айтди: Суфён бизга айтди, Аъмашдан, у Уморадан, у Абу Атийядан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: Албатта мен Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам қандай талбия айтганини биламан: ‹Лаббайк, Аллаҳим, лаббайк. Лаббайк, Сенинг шерикинг йўқ, лаббайк. Албатта ҳамд ва неъмат Сенга хосдир›. Унга Абу Муовия Аъмашдан (ривоят қилиб) мутобаат қилди. Шуъба деди: Сулаймон бизга хабар берди: Мен Хайсамани эшитди, у Абу Атийядан: Мен Оиша розияллаҳу анҳони эшитди.