حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْمُنْذِرِ، حَدَّثَنَا أَبُو ضَمْرَةَ، أَنَسٌ حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ عُقْبَةَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا طَافَ فِي الْحَجِّ أَوِ الْعُمْرَةِ أَوَّلَ مَا يَقْدَمُ سَعَى ثَلاَثَةَ أَطْوَافٍ، وَمَشَى أَرْبَعَةً، ثُمَّ سَجَدَ سَجْدَتَيْنِ، ثُمَّ يَطُوفُ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ.
Иброҳим ибн Мунзир бизга айтди: Абу Замра Анас бизга айтди: Мусо ибн Уқба бизга айтди, Нофиъдан, у Абдуллаҳ ибн Умар розияллаҳу анҳумадан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳаж ёки умрада — биринчи келган пайтида — тавоф қилса, уч тавофни (шавтни) саъй қилар (югурар), тўртни (оддий) юрар, сўнг икки сажда (ракаат) қилар, сўнг Сафо билан Марва орасида тавоф қилар эди.