حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدِ بْنِ مَيْمُونٍ، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا طَافَ الطَّوَافَ الأَوَّلَ خَبَّ ثَلاَثًا وَمَشَى أَرْبَعًا، وَكَانَ يَسْعَى بَطْنَ الْمَسِيلِ إِذَا طَافَ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ. فَقُلْتُ لِنَافِعٍ أَكَانَ عَبْدُ اللَّهِ يَمْشِي إِذَا بَلَغَ الرُّكْنَ الْيَمَانِيَ قَالَ لاَ. إِلاَّ أَنْ يُزَاحَمَ عَلَى الرُّكْنِ فَإِنَّهُ كَانَ لاَ يَدَعُهُ حَتَّى يَسْتَلِمَهُ.
Муҳаммад ибн Убайд ибн Маймун бизга айтди: Исо ибн Юнус бизга айтди, Убайдуллаҳ ибн Умардан, у Нофиъдан, у Ибн Умар розияллаҳу анҳумадан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам биринчи тавофни қилса, уч (шавт) югурар, тўрт (шавт) (оддий) юрар эди, ва у Сафо билан Марва орасида тавоф қилса, сойлик ўртаси(масийл ичи)да саъй қилар (югурар) эди. Мен Нофиъга: ‹Абдуллаҳ Рукни Яманийга етса, (оддий) юрар эдими?› дедим. У: ‹Йўқ, фақат Рукн (олдида) тиқилиб қолса (юрар эди), чунки у уни истилом қилмагунча уни тарк этмас эди› деди.