حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، قَالَ سَأَلْنَا ابْنَ عُمَرَ ـ رضى الله عنه ـ عَنْ رَجُلٍ، طَافَ بِالْبَيْتِ فِي عُمْرَةٍ، وَلَمْ يَطُفْ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ أَيَأْتِي امْرَأَتَهُ فَقَالَ قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَطَافَ بِالْبَيْتِ سَبْعًا، وَصَلَّى خَلْفَ الْمَقَامِ رَكْعَتَيْنِ، فَطَافَ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ سَبْعًا {لَقَدْ كَانَ لَكُمْ فِي رَسُولِ اللَّهِ أُسْوَةٌ حَسَنَةٌ}. وَسَأَلْنَا جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ فَقَالَ لاَ يَقْرَبَنَّهَا حَتَّى يَطُوفَ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ.
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Суфён бизга айтди, Амр ибн Динордан: У деди: Биз Ибн Умар розияллаҳу анҳудан — умрада Байтни тавоф қилиб, Сафо билан Марва орасида тавоф қилмаган киши — хотинига яқинлашадими (деб) сўради. У: ‹Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (Маккага) келди, Байтни етти (марта) тавоф қилди ва Мақом ортида икки ракаат ўқиди, сўнг Сафо билан Марва орасида етти (марта) тавоф қилди. ‹‹Сизларга Расулуллаҳда гўзал намуна бор››› деди. Биз Жобир ибн Абдуллаҳ розияллаҳу анҳумадан (ҳам) сўради, у: ‹У Сафо билан Марва орасида тавоф қилмагунча унга яқинлашмасин› деди.