حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ خَالِدٍ الْحَذَّاءِ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَاءَ إِلَى السِّقَايَةِ، فَاسْتَسْقَى، فَقَالَ الْعَبَّاسُ يَا فَضْلُ اذْهَبْ إِلَى أُمِّكَ، فَأْتِ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِشَرَابٍ مِنْ عِنْدِهَا. فَقَالَ " اسْقِنِي ". قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّهُمْ يَجْعَلُونَ أَيْدِيَهُمْ فِيهِ. قَالَ " اسْقِنِي ". فَشَرِبَ مِنْهُ، ثُمَّ أَتَى زَمْزَمَ، وَهُمْ يَسْقُونَ وَيَعْمَلُونَ فِيهَا، فَقَالَ " اعْمَلُوا، فَإِنَّكُمْ عَلَى عَمَلٍ صَالِحٍ ـ ثُمَّ قَالَ ـ لَوْلاَ أَنْ تُغْلَبُوا لَنَزَلْتُ حَتَّى أَضَعَ الْحَبْلَ عَلَى هَذِهِ ". ـ يَعْنِي عَاتِقَهُ ـ وَأَشَارَ إِلَى عَاتِقِهِ.
Ишоқ бизга айтди: Холид бизга айтди, Холид Ҳаззўдан, у Икримадан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумадан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сиқоя(сув бериш жойи)га келди ва сув сўради. Аббос: ‹Эй Фазл, онангнинг олдига бориб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга унинг ҳузуридан ичимлик келтир› деди. У зот: «Менга (шундан) ичир» дедилар. У (Аббос): ‹Ё Расулуллаҳ, улар унга қўлларини соляпти (тегизяпти)› деди. У зот: «Менга ичир» дедилар. У зот ундан ичди, сўнг Замзамга келди, улар сув берар ва унда (сув олиб) ишлар эди. У зот: «Ишлайверинглар, чунки сиз солиҳ бир амал устидасиз» дедилар, сўнг: «Агар (бошқалар сиздан) ғолиб келади (вазифани тортиб олади) деб (қўрқмаганимда), мен (қудуққа) тушиб, арқонни бунга — яъни елкасига — қўяр эдим» дедилар ва ўз елкасига ишора қилдилар.