حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مُنْذِرٍ أَبِي يَعْلَى الثَّوْرِيِّ، عَنْ مُحَمَّدٍ ابْنِ الْحَنَفِيَّةِ، قَالَ قَالَ عَلِيٌّ كُنْتُ رَجُلاً مَذَّاءً، فَاسْتَحْيَيْتُ أَنْ أَسْأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرْتُ الْمِقْدَادَ بْنَ الأَسْوَدِ فَسَأَلَهُ فَقَالَ " فِيهِ الْوُضُوءُ ". وَرَوَاهُ شُعْبَةُ عَنِ الأَعْمَشِ.
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Жарир, ал-Аъмашдан, у Мунзир Абу Яъла ас-Саврийдан, у Муҳаммад ибнул-Ҳанафиядан ривоят қилди, у деди: Али деди: Мен мадҳи кўп (чиқадиган) киши эдим; Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўрашга уялдим, шу сабабли Миқдод ибн ал-Асвадга (сўрашни) буюрдим. У сўради. У: «Унда таҳорат (вожиб бўлади),» дедилар. Уни Шуъба ал-Аъмашдан ривоят қилди.