حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، ح. حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا أَبُو غَسَّانَ، مُحَمَّدُ بْنُ مُطَرِّفٍ قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ أُنْزِلَتْ {وَكُلُوا وَاشْرَبُوا حَتَّى يَتَبَيَّنَ لَكُمُ الْخَيْطُ الأَبْيَضُ مِنَ الْخَيْطِ الأَسْوَدِ} وَلَمْ يَنْزِلْ مِنَ الْفَجْرِ، فَكَانَ رِجَالٌ إِذَا أَرَادُوا الصَّوْمَ رَبَطَ أَحَدُهُمْ فِي رِجْلِهِ الْخَيْطَ الأَبْيَضَ وَالْخَيْطَ الأَسْوَدَ، وَلَمْ يَزَلْ يَأْكُلُ حَتَّى يَتَبَيَّنَ لَهُ رُؤْيَتُهُمَا، فَأَنْزَلَ اللَّهُ بَعْدُ {مِنَ الْفَجْرِ} فَعَلِمُوا أَنَّهُ إِنَّمَا يَعْنِي اللَّيْلَ وَالنَّهَارَ.
Саъид ибн Абу Марям бизга айтди: Ибн Абу Ҳозим бизга айтди, отасидан, у Саҳл ибн Саъддан. Саъид ибн Абу Марям менга айтди: Абу Ғассон Муҳаммад ибн Мутарриф бизга айтди: У деди: Абу Ҳозим менга айтди, Саҳл ибн Саъддан: У деди: ‹‹Еб-ичаверинглар, ҳатто сизларга оқ ип қора ипдан ажраб (равшан) бўлгунча›› (ояти) нозил бўлди, ‹минал-фажр› (фажрдан) (сўзи) нозил бўлмаган эди. Кишилар рўза тутмоқчи бўлса, бири оёғига оқ ип ва қора ип боғлар, уларнинг кўриниши унга равшан бўлгунча еяверар эди. Сўнг Аллаҳ ‹‹минал-фажр›› (фажрдан)ни нозил қилди, шунда улар у фақат тунни ва кундузни назарда тутаётганини билди.