حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ حَمْزَةَ بْنَ عَمْرٍو الأَسْلَمِيَّ قَالَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَأَصُومُ فِي السَّفَرِ وَكَانَ كَثِيرَ الصِّيَامِ. فَقَالَ " إِنْ شِئْتَ فَصُمْ، وَإِنْ شِئْتَ فَأَفْطِرْ ".
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди: Молик бизга хабар берди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг завжаси Оиша розияллаҳу анҳодан: Ҳамза ибн Амр Асламий Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга: ‹Мен сафарда рўза тутайми?› деди — у кўп рўза тутувчи эди. У зот: «Хоҳласанг, рўза тут, хоҳласанг, оғиз оч» дедилар.