حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ الصِّيَامُ لِمَنْ تَمَتَّعَ بِالْعُمْرَةِ إِلَى الْحَجِّ، إِلَى يَوْمِ عَرَفَةَ، فَإِنْ لَمْ يَجِدْ هَدْيًا وَلَمْ يَصُمْ صَامَ أَيَّامَ مِنًى. وَعَنِ ابْنِ شِهَابٍ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَ مِثْلَهُ. تَابَعَهُ إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ.
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди: Молик бизга хабар берди, Ибн Шиҳобдан, у Салим ибн Абдуллаҳ ибн Умардан, у Ибн Умар розияллаҳу анҳумадан: У деди: Умрадан ҳажга таматту қилган киши учун рўза (вақти) — Арафа кунигача(дир). Агар ҳадя топмаса ва (олдиндан) рўза тутмаган бўлса, Мино кунларида рўза тутсин. Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан — унинг мислини. Унга Иброҳим ибн Саъд Ибн Шиҳобдан (ривоят қилиб) мутобаат қилди.