حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ بُشَيْرِ بْنِ يَسَارٍ، مَوْلَى بَنِي حَارِثَةَ أَنَّ سُوَيْدَ بْنَ النُّعْمَانِ، أَخْبَرَهُ. أَنَّهُ، خَرَجَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ خَيْبَرَ، حَتَّى إِذَا كَانُوا بِالصَّهْبَاءِ ـ وَهِيَ أَدْنَى خَيْبَرَ ـ فَصَلَّى الْعَصْرَ، ثُمَّ دَعَا بِالأَزْوَادِ، فَلَمْ يُؤْتَ إِلاَّ بِالسَّوِيقِ، فَأَمَرَ بِهِ فَثُرِّيَ، فَأَكَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَكَلْنَا، ثُمَّ قَامَ إِلَى الْمَغْرِبِ، فَمَضْمَضَ وَمَضْمَضْنَا، ثُمَّ صَلَّى وَلَمْ يَتَوَضَّأْ.
Бизга Абдуллаҳ ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга Молик, Яҳё ибн Саиддан, у Бани Ҳорисанинг озод қилган қули Бушайр ибн Ясордан хабар бердики, Сувайд ибн ан-Нуъмон унга хабар бердики, у Хайбар йили Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга чиқди. Ниҳоят, улар Саҳбўда — бу Хайбарга яқин (жой) — бўлганларида, у киши аср намозини ўқидилар, сўнг озуқаларни сўрадилар. Лекин фақат савиқ (қовурилган ун)дан бошқа келтирилмади. У киши (савни) буюриб, у ҳўлланди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) едилар, биз ҳам едик. Сўнг шом (намози)га турдилар, ғарғара қилдилар, биз ҳам ғарғара қилдик, кейин намоз ўқидилар ва таҳорат қилмадилар.