حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ مَخْلَدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي بُشَيْرُ بْنُ يَسَارٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سُوَيْدُ بْنُ النُّعْمَانِ، قَالَ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ خَيْبَرَ، حَتَّى إِذَا كُنَّا بِالصَّهْبَاءِ، صَلَّى لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْعَصْرَ، فَلَمَّا صَلَّى دَعَا بِالأَطْعِمَةِ، فَلَمْ يُؤْتَ إِلاَّ بِالسَّوِيقِ، فَأَكَلْنَا وَشَرِبْنَا، ثُمَّ قَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى الْمَغْرِبِ فَمَضْمَضَ، ثُمَّ صَلَّى لَنَا الْمَغْرِبَ وَلَمْ يَتَوَضَّأْ.
Бизга Холид ибн Махлад ривоят қилди, у деди: бизга Сулаймон ривоят қилди, у деди: менга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: менга Бушайр ибн Ясор хабар берди, у деди: менга Сувайд ибн ан-Нуъмон хабар берди, у деди: Биз Хайбар йили Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга чиқдик. Ниҳоят, Саҳбўда бўлганимизда, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга аср намозини ўқиб бердилар. Намоз ўқигач, таомларни сўрадилар. Лекин фақат савиқдан бошқа келтирилмади. Биз едик ва ичдик. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шом (намози)га турдилар, ғарғара қилдилар, кейин бизга шом намозини ўқиб бердилар ва таҳорат қилмадилар.