حَدَّثَنَا عَلِيٌّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، سَمِعْتُ يَحْيَى بْنَ سَعِيدٍ، عَنْ بُشَيْرِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ سُوَيْدِ بْنِ النُّعْمَانِ، قَالَ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى خَيْبَرَ، فَلَمَّا كُنَّا بِالصَّهْبَاءِ دَعَا بِطَعَامٍ فَمَا أُتِيَ إِلاَّ بِسَوِيقٍ، فَأَكَلْنَا فَقَامَ إِلَى الصَّلاَةِ، فَتَمَضْمَضَ وَمَضْمَضْنَا.
Али, Суфёндан: Яҳё ибн Саидни эшитдим, у Бушайр ибн Ясордан, у Сувайд ибн Нуъмондан ривоят қилади: У: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Хайбарга чиқдик. Саҳбо (жойида) бўлганимизда, у таом сўрадилар, фақат савиқ (қовурилган ун)дан бошқа келтирилмади. Биз едик. Сўнг у киши намозга турдилар, оғизларини чайдилар, биз ҳам чайдик, деди.