حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنِ ابْنِ أَفْلَحَ، عَنْ أَبِي مُحَمَّدٍ، مَوْلَى أَبِي قَتَادَةَ عَنْ أَبِي قَتَادَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ حُنَيْنٍ، فَأَعْطَاهُ ـ يَعْنِي دِرْعًا ـ فَبِعْتُ الدِّرْعَ، فَابْتَعْتُ بِهِ مَخْرَفًا فِي بَنِي سَلِمَةَ، فَإِنَّهُ لأَوَّلُ مَالٍ تَأَثَّلْتُهُ فِي الإِسْلاَمِ.
Абдуллаҳ ибн Маслама бизга айтди, Моликдан, у Яҳё ибн Саъиддан, у Ибн Афлаҳдан, у Абу Қатаданинг чўриси Абу Муҳаммаддан, у Абу Қатада розияллаҳу анҳудан: У деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Ҳунайн йили (йўлга) чиқдик. У зот унга — яъни бир совут — берди. Мен совутни сотди ва у билан Бану Салимада бир боғ(хурмозор) сотиб олдим. У — Исломда мен жамлаган биринчи мол-мулким эди.