حَدَّثَنَا صَدَقَةُ، أَخْبَرَنَا ابْنُ عُيَيْنَةَ، أَخْبَرَنَا ابْنُ أَبِي نَجِيحٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي الْمِنْهَالِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ، وَهُمْ يُسْلِفُونَ بِالتَّمْرِ السَّنَتَيْنِ وَالثَّلاَثَ، فَقَالَ " مَنْ أَسْلَفَ فِي شَىْءٍ فَفِي كَيْلٍ مَعْلُومٍ وَوَزْنٍ مَعْلُومٍ، إِلَى أَجَلٍ مَعْلُومٍ ".
Бизга Садақа ривоят қилди, бизга Ибн Уяйна хабар берди, бизга Ибн Абу Нажиҳ хабар берди, у Абдуллаҳ ибн Касирдан, у Абулминҳолдан, у Ибн Аббосдан (розияллаҳу анҳумо), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Мадинага келди, улар хурмога икки йил ва уч (йил) салаф қилардилар. У деди: «Ким бирор нарсада салаф қилса, маълум ўлчов ва маълум вазнда, маълум муддатга (қилсин)».