حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْحَسَنِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ عَوْنٍ، قَالَ كَتَبْتُ إِلَى نَافِعٍ فَكَتَبَ إِلَىَّ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَغَارَ عَلَى بَنِي الْمُصْطَلِقِ وَهُمْ غَارُّونَ وَأَنْعَامُهُمْ تُسْقَى عَلَى الْمَاءِ، فَقَتَلَ مُقَاتِلَتَهُمْ، وَسَبَى ذَرَارِيَّهُمْ، وَأَصَابَ يَوْمَئِذٍ جُوَيْرِيَةَ. حَدَّثَنِي بِهِ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، وَكَانَ فِي ذَلِكَ الْجَيْشِ.
Бизга Али ибн Ҳасан ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ хабар берди, бизга Ибн Авн хабар берди, у деди: Мен Нофеъга (хат) ёздим, у менга ёздики: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Банул Мусталиққа — улар ғофил (хабарсиз) ҳолда ва чорвалари сувда суғорилаётган пайтда — ҳужум қилди, уларнинг жангчиларини ўлдирди ва зурриётларини (аёл-болаларини) асир олди. Ўша куни Жувайрияга эга бўлди. Буни менга Абдуллаҳ ибн Умар ривоят қилди, у ўша қўшинда эди.