حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، سَمِعَ مُحَمَّدَ بْنَ فُضَيْلٍ، عَنْ مُطَرِّفٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ كَانَتْ لَهُ جَارِيَةٌ فَعَالَهَا، فَأَحْسَنَ إِلَيْهَا ثُمَّ أَعْتَقَهَا وَتَزَوَّجَهَا، كَانَ لَهُ أَجْرَانِ ".
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Фузайлни эшитди, у Мутаррифдан, у Шаъбийдан, у Абу Бурдадан, у Абу Мусодан (розияллаҳу анҳу), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Кимнинг бир чўриси бўлиб, уни боқиб, унга яхшилик қилса, сўнг уни озод қилиб, унга уйланса, унга икки ажр бор».