حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ مَيْمُونَةَ بِنْتِ الْحَارِثِ، قَالَتْ وَضَعْتُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم غُسْلاً وَسَتَرْتُهُ، فَصَبَّ عَلَى يَدِهِ، فَغَسَلَهَا مَرَّةً أَوْ مَرَّتَيْنِ ـ قَالَ سُلَيْمَانُ لاَ أَدْرِي أَذَكَرَ الثَّالِثَةَ أَمْ لاَ ـ ثُمَّ أَفْرَغَ بِيَمِينِهِ عَلَى شِمَالِهِ، فَغَسَلَ فَرْجَهُ، ثُمَّ دَلَكَ يَدَهُ بِالأَرْضِ أَوْ بِالْحَائِطِ، ثُمَّ تَمَضْمَضَ وَاسْتَنْشَقَ، وَغَسَلَ وَجْهَهُ وَيَدَيْهِ، وَغَسَلَ رَأْسَهُ، ثُمَّ صَبَّ عَلَى جَسَدِهِ، ثُمَّ تَنَحَّى فَغَسَلَ قَدَمَيْهِ، فَنَاوَلْتُهُ خِرْقَةً، فَقَالَ بِيَدِهِ هَكَذَا، وَلَمْ يُرِدْهَا.
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, бизга ал-Аъмаш, Солим ибн Абул-Жаъддан, у Ибн Аббоснинг озод қилган қули Курайбдан, у Ибн Аббосдан, у Маймуна бинти ал-Ҳорисдан ривоят қилди, у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) учун ғусл (суви) қўйиб, уни тўсиб турдим. У киши қўлларига (сув) қуйиб, уларни бир ёки икки марта ювдилар — Сулаймон: учинчисини эсладими ёки йўқми, билмайман, деди — сўнг ўнг (қўл)лари билан чап (қўл)ларига (сув) қуйиб, авратларини ювдилар; сўнг қўлларини ерга ёки деворга ишқаладилар; кейин ғарғара қилиб, (бурнига) сув тортдилар, юзлари ва қўлларини ювдилар, бошларини ювдилар; сўнг баданларига (сув) қуйдилар; кейин четга сурилиб, оёқларини ювдилар. Мен у кишига латта узатдим, лекин у киши қўллари билан ‹шундай› деб (рад этиб), уни хоҳламадилар.