حَدَّثَنَا خَلاَّدُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، حَدَّثَنَا طَلْحَةُ بْنُ مُصَرِّفٍ، قَالَ سَأَلْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أَوْفَى ـ رضى الله عنهما ـ هَلْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَوْصَى فَقَالَ لاَ. فَقُلْتُ كَيْفَ كُتِبَ عَلَى النَّاسِ الْوَصِيَّةُ أَوْ أُمِرُوا بِالْوَصِيَّةِ قَالَ أَوْصَى بِكِتَابِ اللَّهِ.
Бизга Халлод ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Молик ривоят қилди, бизга Талҳа ибн Мусарриф ривоят қилди, у деди: Мен Абдуллаҳ ибн Абу Авфодан (розияллаҳу анҳумо): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) васият қилдими? деб сўрадим. У: Йўқ, деди. Мен: Унда одамларга васият қандай фарз қилинди — ёки: васият (қилишга) буюрилди? дедим. У: У Аллаҳ Китоби билан васият қилди, деди.