حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، قَالَ ذَكَرُوا عِنْدَ عَائِشَةَ أَنَّ عَلِيًّا ـ رضى الله عنهما ـ كَانَ وَصِيًّا. فَقَالَتْ مَتَى أَوْصَى إِلَيْهِ وَقَدْ كُنْتُ مُسْنِدَتَهُ إِلَى صَدْرِي ـ أَوْ قَالَتْ حَجْرِي ـ فَدَعَا بِالطَّسْتِ، فَلَقَدِ انْخَنَثَ فِي حَجْرِي، فَمَا شَعَرْتُ أَنَّهُ قَدْ مَاتَ، فَمَتَى أَوْصَى إِلَيْهِ
Бизга Амр ибн Зурора ривоят қилди, бизга Исмоил хабар берди, у Ибн Авндан, у Иброҳимдан, у Асваддан, у деди: Оишанинг олдида: Али (розияллаҳу анҳумо) васий эди, деб зикр қилинди. У: Қачон унга васият қилди? Ҳолбуки мен уни кўксимга — ёки: тиззамга — суяб турган эдим, у тос (идиш)ни сўради, сўнг у менинг тиззамда (ён)га эгилди, мен унинг вафот этганини сезмадим. Қачон унга васият қилди? деди.