حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا أَزْهَرُ، أَخْبَرَنَا ابْنُ عَوْنٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، قَالَ ذُكِرَ عِنْدَ عَائِشَةَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَوْصَى إِلَى عَلِيٍّ، فَقَالَتْ مَنْ قَالَهُ لَقَدْ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَإِنِّي لَمُسْنِدَتُهُ إِلَى صَدْرِي، فَدَعَا بِالطَّسْتِ فَانْخَنَثَ فَمَاتَ، فَمَا شَعَرْتُ، فَكَيْفَ أَوْصَى إِلَى عَلِيٍّ
Абдуллаҳ ибн Муҳаммад бизға айтди, Азҳар бизға хабар берди, Ибн Авн бизға хабар берди, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан: У айтди: Оишанинг олдида Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Алига васият қилгани зикр қилинди. У деди: «Буни ким айтди? Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни кўрдим, мен уни кўкрагимга суяб турган эдим. У тос сўради, кейин (ён томонга) эгилди ва вафот этди, мен ҳатто сезмадим ҳам. У Алига қайчон васият қилди?!»