حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحِيمِ، أَخْبَرَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ بْنُ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما أَنَّ رَجُلاً، قَالَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِنَّ أُمَّهُ تُوُفِّيَتْ أَيَنْفَعُهَا إِنْ تَصَدَّقْتُ عَنْهَا قَالَ " نَعَمْ ". قَالَ فَإِنَّ لِي مِخْرَافًا وَأُشْهِدُكَ أَنِّي قَدْ تَصَدَّقْتُ عَنْهَا.
Бизга Муҳаммад ибн Абдурроҳим ривоят қилди, бизга Равҳ ибн Убада хабар берди, бизга Закариё ибн Ишоқ ривоят қилди, у деди: Менга Амр ибн Динор ривоят қилди, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (розияллаҳу анҳумо): Бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: Менинг онам вафот этди, агар мен у учун садақа қилса м, унга фойда берадими? деди. У: «Ҳа», деди. У: Унда менинг Михроф (деган боғ)им бор, мен сени гувоҳ қиламанки, мен уни у учун садақа қилдим, деди.