حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ، أَنَّهَا قَالَتْ جَاءَتْ أُمُّ سُلَيْمٍ امْرَأَةُ أَبِي طَلْحَةَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ، إِنَّ اللَّهَ لاَ يَسْتَحْيِي مِنَ الْحَقِّ، هَلْ عَلَى الْمَرْأَةِ مِنْ غُسْلٍ إِذَا هِيَ احْتَلَمَتْ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ إِذَا رَأَتِ الْمَاءَ ".
Бизга Абдуллаҳ ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга Молик, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Зайнаб бинти Абу Саламадан, у мўминлар онаси Умму Саламадан хабар бердики, у деди: Абу Талҳанинг хотини Умму Сулайм Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Эй Расулуллаҳ, албатта Аллаҳ ҳақдан уялмайди; аёлга иҳтилом кўрса, ғусл (вожиб) бўладими?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа, агар сувни (манини) кўрса,» дедилар.