حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلاَمٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ زَيْنَبَ ابْنَةِ أُمِّ سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ جَاءَتْ أُمُّ سُلَيْمٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ لاَ يَسْتَحْيِي مِنَ الْحَقِّ، فَهَلْ عَلَى الْمَرْأَةِ مِنْ غُسْلٍ إِذَا احْتَلَمَتْ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِذَا رَأَتِ الْمَاءَ ". فَغَطَّتْ أُمُّ سَلَمَةَ ـ تَعْنِي وَجْهَهَا ـ وَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَتَحْتَلِمُ الْمَرْأَةُ قَالَ " نَعَمْ تَرِبَتْ يَمِينُكِ فَبِمَ يُشْبِهُهَا وَلَدُهَا ".
Бизга Муҳаммад ибн Салом ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия хабар берди, у деди: бизга Ҳишом, отасидан, у Зайнаб бинти Умму Саламадан, у Умму Саламадан ривоят қилди, у деди: Умму Сулайм Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Эй Расулуллаҳ, албатта Аллаҳ ҳақдан уялмайди; аёлга иҳтилом кўрса, ғусл (вожиб) бўладими?» деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сувни (манини) кўрса (— ҳа),» дедилар. Шунда Умму Салама — яъни юзини — ёпиб: «Эй Расулуллаҳ, аёл ҳам иҳтилом кўрадими?» деди. У: «Ҳа, қўлинг тупроққа тегсин! Акс ҳолда боласи унга (қандай) ўхшайди?» дедилар.