حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، حَدَّثَنَا صَالِحُ بْنُ حَىٍّ أَبُو حَسَنٍ، قَالَ سَمِعْتُ الشَّعْبِيَّ، يَقُولُ حَدَّثَنِي أَبُو بُرْدَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَاهُ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " ثَلاَثَةٌ يُؤْتَوْنَ أَجْرَهُمْ مَرَّتَيْنِ الرَّجُلُ تَكُونُ لَهُ الأَمَةُ فَيُعَلِّمُهَا فَيُحْسِنُ تَعْلِيمَهَا، وَيُؤَدِّبُهَا فَيُحْسِنُ أَدَبَهَا، ثُمَّ يُعْتِقُهَا فَيَتَزَوَّجُهَا، فَلَهُ أَجْرَانِ، وَمُؤْمِنُ أَهْلِ الْكِتَابِ الَّذِي كَانَ مُؤْمِنًا، ثُمَّ آمَنَ بِالنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَلَهُ أَجْرَانِ، وَالْعَبْدُ الَّذِي يُؤَدِّي حَقَّ اللَّهِ وَيَنْصَحُ لِسَيِّدِهِ ". ثُمَّ قَالَ الشَّعْبِيُّ وَأَعْطَيْتُكَهَا بِغَيْرِ شَىْءٍ وَقَدْ كَانَ الرَّجُلُ يَرْحَلُ فِي أَهْوَنَ مِنْهَا إِلَى الْمَدِينَةِ.
Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди, Суфён ибн Уяйна бизга айтди, Солиҳ ибн Ҳайй Абу Ҳасан бизга айтди, у деди: Шаъбийдан эшитдим, у дер эди: Абу Бурда менга айтди, у отасидан эшитди, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Уч (хил киши) ажрини икки марта олади: бир кишининг чўриси бўлса, уни ўргатиб, яхши ўргатса, уни тарбиялаб, яхши тарбияласа, сўнг уни озод қилиб, унга уйланса — унга икки ажр бор; аҳли китобнинг мўмини ҳам — у (аввал ўз китобига) мўмин бўлиб, сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга иймон келтирса — унга икки ажр бор; ва Аллаҳнинг ҳаққини адо этиб, хўжасига (ҳам) насиҳатгўй (содиқ) бўлган қул». Сўнг Шаъбий деди: Мен буни (ҳадисни) сенга ҳеч нарсасиз (бепул) бердим, ҳолбуки (авваллари) бир киши бундан арзонроғи учун Мадинага (уловига) миниб борарди.