وَقَالَ إِبْرَاهِيمُ عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ أُتِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِمَالٍ مِنَ الْبَحْرَيْنِ، فَجَاءَهُ الْعَبَّاسُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَعْطِنِي فَإِنِّي فَادَيْتُ نَفْسِي، وَفَادَيْتُ عَقِيلاً. فَقَالَ " خُذْ ". فَأَعْطَاهُ فِي ثَوْبِهِ.
Иброҳим Абдулазиз ибн Суҳайбдан, Анасдан деди, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга Баҳраиндан бир мол келтирилди. Аббос унинг олдига келиб: «Эй Расулуллаҳ, менга бер, чунки мен ўзимни (фидя билан) қутқардим ва Ақилни (ҳам) қутқардим», деди. У: «Ол», деди ва унга кийимига (тўлдириб) берди.