حَدَّثَنَا أَصْبَغُ، قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، حَدَّثَهُ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَتْ إِحْدَانَا تَحِيضُ، ثُمَّ تَقْتَرِصُ الدَّمَ مِنْ ثَوْبِهَا عِنْدَ طُهْرِهَا فَتَغْسِلُهُ، وَتَنْضَحُ عَلَى سَائِرِهِ، ثُمَّ تُصَلِّي فِيهِ.
Бизга Асбағ ривоят қилди, у деди: менга Ибн Ваҳб хабар берди, у деди: менга Амр ибн ал-Ҳорис, Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан хабар бердики, у унга отасидан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Биздан бири ҳайз кўрар, сўнг пок бўлганида, кийимидаги қонни қириб (ишқалаб), уни ювар ва қолганига (сув) сепар, кейин унда намоз ўқирди.