حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ فَضَالَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ زَيْنَبَ ابْنَةِ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ بَيْنَا أَنَا مَعَ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم مُضْطَجِعَةً فِي خَمِيلَةٍ حِضْتُ، فَانْسَلَلْتُ فَأَخَذْتُ ثِيَابَ حِيضَتِي فَقَالَ " أَنُفِسْتِ ". فَقُلْتُ نَعَمْ. فَدَعَانِي فَاضْطَجَعْتُ مَعَهُ فِي الْخَمِيلَةِ.
Бизга Муоз ибн Фазола ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом, Яҳёдан, у Абу Саламадан, у Зайнаб бинти Абу Саламадан, у Умму Саламадан ривоят қилди, у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга хамила (жун чопон)да ёнбошлаб ётганимда ҳайз кўрдим. (Сездирмай) сирғалиб, ҳайз кийимларимни олдим. У: «Ҳайз кўрдингми?» дедилар. Мен: «Ҳа,» дедим. Сўнг у киши мени чақирдилар, мен у киши билан бирга хамилага ёнбошлаб ётдим.