حَدَّثَنَا الْحُمَيْدِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا عَمْرٌو، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ جُبَيْرٍ، قَالَ قُلْتُ لاِبْنِ عَبَّاسٍ فَقَالَ حَدَّثَنَا أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ، أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ مُوسَى قَالَ لِفَتَاهُ آتِنَا غَدَاءَنَا، قَالَ أَرَأَيْتَ إِذْ أَوَيْنَا إِلَى الصَّخْرَةِ، فَإِنِّي نَسِيتُ الْحُوتَ، وَمَا أَنْسَانِيهِ إِلاَّ الشَّيْطَانُ أَنْ أَذْكُرَهُ، وَلَمْ يَجِدْ مُوسَى النَّصَبَ حَتَّى جَاوَزَ الْمَكَانَ الَّذِي أَمَرَ اللَّهُ بِهِ ".
Ҳумайдий бизга айтди, Суфён бизга айтди, Амр бизга айтди, у деди: Саъид ибн Жубайр менга хабар берди, у деди: Мен Ибн Аббосга (савол бердим), у деди: Бизга Убайй ибн Каъб айтдики, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитди: «Албатта, Мусо ўз хизматчисига: ‹Тушлик (таоми)мизни келтир›, деди. У: ‹Айтингчи, биз қояга паноҳ олганимизда, мен балиқни унутдим; уни эсга олишни менга фақат шайтон унутдирди›, деди. Мусо (Аллаҳ) буюрган жойдан ўтиб кетгунича чарчоқ топмади (сезмади)».