حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ ـ هُوَ غُنْدَرٌ ـ عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ قَالَ أَبُو مُوسَى لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ إِذَا لَمْ يَجِدِ الْمَاءَ لاَ يُصَلِّي. قَالَ عَبْدُ اللَّهِ لَوْ رَخَّصْتُ لَهُمْ فِي هَذَا، كَانَ إِذَا وَجَدَ أَحَدُهُمُ الْبَرْدَ قَالَ هَكَذَا ـ يَعْنِي تَيَمَّمَ وَصَلَّى ـ قَالَ قُلْتُ فَأَيْنَ قَوْلُ عَمَّارٍ لِعُمَرَ قَالَ إِنِّي لَمْ أَرَ عُمَرَ قَنِعَ بِقَوْلِ عَمَّارٍ.
Бизга Бишр ибн Холид ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад — у Ғундар — Шуъбадан, у Сулаймондан, у Абу Воилдан ривоят қилди, у деди: Абу Мусо Абдуллаҳ ибн Масъудга: «Сув топмаса, намоз ўқимайди (сенинг фикрингча шундайми)?» деди. Абдуллаҳ: «Агар мен уларга буни (таяммумни) рухсат қилсам, улардан бирига сув совуқ бўлганда, ‹мана шундай› дер эди — яъни таяммум қилиб, намоз ўқир эди,» деди. (Абу Воил) деди: Мен: «Унда Амморнинг Умарга айтган сўзи қаерда қолади?» дедим. У: «Мен Умарни Амморнинг сўзига қаноат қилганини кўрмадим,» деди.