حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سُلَيْمَانَ الأَنْبَارِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ الضَّرِيرُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، قَالَ كُنْتُ جَالِسًا بَيْنَ عَبْدِ اللَّهِ وَأَبِي مُوسَى فَقَالَ أَبُو مُوسَى يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَرَأَيْتَ لَوْ أَنَّ رَجُلاً أَجْنَبَ فَلَمْ يَجِدِ الْمَاءَ شَهْرًا . أَمَا كَانَ يَتَيَمَّمُ فَقَالَ لاَ وَإِنْ لَمْ يَجِدِ الْمَاءَ شَهْرًا فَقَالَ أَبُو مُوسَى فَكَيْفَ تَصْنَعُونَ بِهَذِهِ الآيَةِ الَّتِي فِي سُورَةِ الْمَائِدَةِ { فَلَمْ تَجِدُوا مَاءً فَتَيَمَّمُوا صَعِيدًا طَيِّبًا } فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ لَوْ رُخِّصَ لَهُمْ فِي هَذَا لأَوْشَكُوا إِذَا بَرَدَ عَلَيْهِمُ الْمَاءُ أَنْ يَتَيَمَّمُوا بِالصَّعِيدِ . فَقَالَ لَهُ أَبُو مُوسَى وَإِنَّمَا كَرِهْتُمْ هَذَا لِهَذَا قَالَ نَعَمْ فَقَالَ لَهُ أَبُو مُوسَى أَلَمْ تَسْمَعْ قَوْلَ عَمَّارٍ لِعُمَرَ بَعَثَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حَاجَةٍ فَأَجْنَبْتُ فَلَمْ أَجِدِ الْمَاءَ فَتَمَرَّغْتُ فِي الصَّعِيدِ كَمَا تَتَمَرَّغُ الدَّابَّةُ ثُمَّ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ " إِنَّمَا كَانَ يَكْفِيكَ أَنْ تَصْنَعَ هَكَذَا " . فَضَرَبَ بِيَدِهِ عَلَى الأَرْضِ فَنَفَضَهَا ثُمَّ ضَرَبَ بِشِمَالِهِ عَلَى يَمِينِهِ وَبِيَمِينِهِ عَلَى شِمَالِهِ عَلَى الْكَفَّيْنِ ثُمَّ مَسَحَ وَجْهَهُ . فَقَالَ لَهُ عَبْدُ اللَّهِ أَفَلَمْ تَرَ عُمَرَ لَمْ يَقْنَعْ بِقَوْلِ عَمَّارٍ
Бизга Муҳаммад ибн Сулаймон ал-Анборий ривоят қилди, бизга Абу Муъовия аз-Зарир ривоят қилди, Аъмашдан, Шақиқдан: У деди: Мен Абдуллаҳ билан Абу Мусо ўртасида ўтирган эдим. Абу Мусо деди: «Эй Абу Абдурраҳмон, агар бир киши жунуб бўлиб қолса-ю, бир ой сув топмаса, таяммум қилмайдими?» У: «Йўқ, агар бир ой сув топмаса ҳам», деди. Абу Мусо деди: «Унда Моида сурасидаги ушбу оятни нима қиласиз: ‹...сув топмасангиз, тоза тупроқ билан таяммум қилинглар›». Абдуллаҳ: «Агар уларга бунда рухсат берилса, сув улар учун совуқ бўлса, тупроқ билан таяммум қилишга шошилишлари мумкин эди», деди. Абу Мусо унга: «Сиз буни фақат шу сабабли ёмон кўрасизми?» деди. У: «Ҳа», деди. Абу Мусо унга: «Амморнинг Умарга айтган сўзини эшитмадингизми: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мени бир иш билан юборган эдилар, мен жунуб бўлиб қолдим, сув топмадим. Шунда мен ҳайвон ағанаганидек тупроқда ағанадим, сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келдим ва буни уларга айтдим. У: ‹Сенга шундай қилишинг кифоя эди›, деди ва қўлини ерга уриб, уни қоқди, сўнг чап қўлини ўнг қўлига ва ўнг қўлини чап қўлига, кафтларига урди, кейин юзини маш қилди». Абдуллаҳ унга: «Умар Амморнинг сўзи билан қаноатланмаганини кўрмадингми?» деди.