حَدَّثَنِي بِشْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنِي مَعْمَرٌ، وَيُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ عَائِشَةَ، وَابْنَ، عَبَّاسٍ رضى الله عنهم قَالاَ لَمَّا نَزَلَ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم طَفِقَ يَطْرَحُ خَمِيصَةً عَلَى وَجْهِهِ، فَإِذَا اغْتَمَّ كَشَفَهَا عَنْ وَجْهِهِ، فَقَالَ وَهْوَ كَذَلِكَ " لَعْنَةُ اللَّهِ عَلَى الْيَهُودِ وَالنَّصَارَى، اتَّخَذُوا قُبُورَ أَنْبِيَائِهِمْ مَسَاجِدَ ". يُحَذِّرُ مَا صَنَعُوا.
Бишр ибн Муҳаммад менга айтди, Абдуллаҳ бизга хабар берди, Маъмар ва Юнус бизга хабар берди, Зуҳрийдан, у деди: Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ менга хабар берди: Оиша ва Ибн Аббос розияллаҳу анҳум дедилар: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга (ўлим) тушганида, у хамиса (чизиқли кийим)ни юзига ташлай бошлади; нафаси қисилса, уни юзидан очар эди. У шу ҳолда: «Аллаҳнинг лаънати яҳудийлар ва насоролар устига (бўлсин)! Улар ўз пайғамбарларининг қабрларини масжидлар қилиб олдилар», деди — улар қилган ишдан (умматини) огоҳлантирар эди.